штампај штампај Пошаљи пријатељу

Повртњак у новембру

БЕРБА КАСНОГ ПОВРЋА

02. 12. 2011

Са бербом купусњача и коренастог поврћа завршава се повртарска сезона

Први јесењи мразеви стижу већ у новембру. Тада још има плодова у повртњацима. У ово време највише има купуса. Слаби мразеви га не оштећују у већој мери, али јаки изазивају смрзавање целих главица. Такав купус треба брати чим се открави и брзо га потрошити.

Само главице које нису биле смрзнуте могу да се чувају за каснију потрошњу. Кељ је много отпорнији на мразеве. Може се оставити на њиви током зиме и убирати по потреби. Ово важи за све врсте кеља: главичар, лишћар и пупчар. Кељ пупчар чак треба брати тек после два-три мраза. После тога добија укус који је цењен у исхрани (губи горчину која је присутна до дејства мраза). Кар фиол је веома осетљив на мразеве. Мада постоје сорте које саме покривају "ружу" лишћем и на тај начин донекле спречавају оштећења од мраза, ово није тако сигурно, па га треба обрати пре јаких мразева. Од слабих мразева може да се заштити заламањем и покривањем спољним лишћем, али од јачих не може. Недозрели карфиол може се ишчупати и оставити на дозревање, са свим листовима, на месту заклоњеном од мраза. С неколико овојних листова карфиол може два-три месеца да се сачува свеж у хладњачама, на температури до два степена целзијуса и релативне влажности ваздуха 70 до 80 одсто. Поврће чији су плодови у земљи - мрква, першун, паштрнак, целер, ротква, бресква, цвекла, празилук - треба убирати по сувом времену. Велики део овог поврћа може се сачувати у траповима (слично као кромпир). Само се празилук чува утрапљен у ископане бразде, у које се полаже цело лажно стабло, усправно, а напоље штрчи подрезано лишће. Сваки ред празилука посебно се затрпава земљом. Около треба растурити затроване мамце, да би се избегле штете од мишева. Остало коренасто поврће чисти се од лишћа пре трапљења. Одбацују се оштећени, болесни и натрули плодови. Најједноставнији трап гради се на отвореном простору, тако што се скине површински слој земљишта (25-30cm дубине), земља отклони на страну, а по поду се простре сува слама. Дуж трапа се поставе две даске наслоњене једна на другу, тако да чине канал за вентилацију троугластог пресека (или три даске које чине четвороугаони канал, у облику ћириличног слова П). На тако припремљену постељу од сламе и хоризонталну вентилацију ређа се корен цвекле, роткве, целера и сличног поврћа, у облику зашиљене фигуре. Постављају се и цеви за вертикалну вентилацију, које се ослањају на водоравну. Када се фигура заврши, покрива се слојем суве сламе, а затим слојем раније ископане земље. Вентилација је неопходна јер утрапљени плодови ослобађају топлоту, угљен-диоксид и воду, тако да би, у случају да нема вентилације, највећи део иструлио. На овај начин плодови коренастог поврћа могу да се сачувају све до краја марта. После тога, кад отопли, на њима се развија коренов систем, расте лишће и светоносно стабло, тако да немају тржишну вредност. Шар гарепа , першун и паштрнак трапе се на сличан начин, само што сваки слој корена треба покрити танким слојем влажног песка. У том случају спречавају се кварење, трулеж и штете од мишева, који не могу да копају ходнике кроз влажан песак. Од осталих радова у повртњаку током новембра најважнији су уклањање биљних остатака, ђубрење и орање. Биљни остаци морају се уклањати јер су извор заразе и биљних болести у наредној сезони. Зато их треба сакупити на гомилу и спалити. Коље за парадајз треба почупати, очистити од биљних остатака и сложити на сувом месту, за идућу годину. Ђубрење стајњаком није неопходно сваке године, поготово ако није добро згорео, јер тада има продужено дејство. У недостатку стајњака, основно ђубрење у јесен обавља се и минералним, фосфорним и калијумовим ђубривима (или NPK са малим садржајем азота). Ова ђубрива заоравају се на 25 до 30cm. Веома је важна јесења обрада земљишта у повртњаку, да би се преко оно уситнило и омогућило квалитетне ране пролећне радове.