штампај штампај Пошаљи пријатељу

Како спречити измрзавање воћака

КРЕЧИТЕ У НОВЕМБРУ

19. 11. 2011

Рано јесење кречење стабала воћака се не препоручује јер би учестале позне јесење кише могле да сперу кречну скраму са коре воћака

Зимски мразеви су нормалана појава и они су за воћке опасни само при наглом паду температуре испод нуле, после дужег топлијег периода, од чега су се сокови у стаблима загрејали и почели да крећу. У току ноћи, због пада температуре често и до 15° C, долази до смрзавања воћних сокова. Као последица тога настаје пуцање, а затим одлубљивање и сушење коре и лике, па чак и камбијума. Ако се овако испуцала кора на деблу и гранама воћака одмах не прикуца ексерчићима за дрво и премаже калемвоском, убрзо ће се одлубити и потом осушити, због чега касније може настати и постепено сушење целе воћке. Међутим, ако су измрзлине слабије, онда ће доћи до спонтаног зарашћивања и регенерације измрзлих ткива. Ова оштећења на воћкама се најчешће јављају крајем јануара и у току фебруара, углавном са југозападне стране, јер са те стране у ноћ улазе најзагрејаније. Од ових оштећења страдају готово све врсте дрвенастих воћака, а посебно шљиве, трешње, кајсије и крушке, и то безмало сваке треће или четврте године. Ова оштећења се срећом, успешно могу спречити ако се воћке благовремено окрече. Окречена стабла се спорије и слабије загревају, јер бела боја одбија сунчеву светлост, па тако не долази до јачег загревања коре и каснијег кретања и измрзавања сокова. Најпогодније време за кречење воћака је почетак зиме, однсоно крај новембра или почетак децембра, тако да воћке буду окречене када наиђу ниже температуре и већа температурна колебања. Рано јесење се не препоручује, зато што би учестале кише могле да сперу кречну скраму са коре воћака, па ефекат кречења не би био задовољавајући. Такође се и пролећно кречење воћака не препоручује, јер се њиме не спречава њихово измрзавање, пошто тада престају велика температурна колебања. Да би се кречна скрама на кори воћака што дуже одржала, кречно млеко треба припремити на следећи начин: узети пет килограма негашеног креча, пола килограма кухињске соли и четврт килограма сумпора у праху, па све то саставити и водом угасити креч. Кухињска со и сумпор у праху се додају ради бољег лепљења кречне скраме за кору воћака. Пошто се креч угаси заједно са сољу и сумпором, онда ову масу треба оставити да одстоји недељу дана, па тек онда користити за кречење воћака. Да би кречење имало што већи ефекат, треба настојати да кречно млеко, а касније и скрама имају што је могуће светлију белу боју и да се спречи лако отпадање кречне скраме. Зато при справљању кречног млека не треба додавати иловачу или говеђу балегу ради повећања лепљивости, јер ће ове материје умањити белу боју. Добру лепљивост и одлично пријањање кречне скраме на кору воћке дају баш со и сумпор, који се због тога и додају у овом поступку гашења креча. Воћке треба кречити само по лепом, топлом и сувом времену, када је температура ваздуха изнад нуле. Ако се кречење обавља по мразу, кречно млеко, однсоно скрама, смрзла би се и убрзо одлубила од коре воћке, па кречење не би ни било ефикасно. Воћке се крече обичним четкама, као за кречење стана. Поред дебла ваља окречити и делове рамених грана у дужини од 30 до 40 центиметара .