штампај штампај Пошаљи пријатељу

Све чешћа појава у засадима кромпира

КРАСТАВОСТ КРОМПИРА

22. 09. 2011

Постоје две врсте краставости кромпира: обична (Actinomyces scabies) и прашна (Spongospora supterranea) Симптоми : обична краставост је раширена где год се гаји кромпир.

 Зараза не утиче на раст биљке и кртола него само смањује квалитет кртола за јело, али не за индустријску прераду. Гљива не продире у унутрашњост кртоле. Израз краставост добро означава болест: површина кртоле је крастава, делимично или потпуно, удубљења су оплутавила. Сама краставост може бити плића или дубља. На кртоли се налазе нешто дубље красте (и до2-3cm), смеђе распуцане, испуњене црним прахом. Она је мање раширена. Обе гљиве се налазе у земљишту и из тла нападају кртоле. Стога је зараза неизбежна нарочито на одређеним типовима земљишта. Заштита се тешко изводи јер су гљиве, нарочито узрочник обичне краставости, раширене свуда где се гаји кромпир. Уношење вештачког ђубрива у земљиште поспешује напад обичне краставости, па са ђубрењем не треба претеривати. Кисела ђубрива (амонијум сулфат) смањују појаву краставости. Није добро садити кромпир на свеже преорану ливаду. По могућности не треба ђубрити стајским ђубривом у којем има сламе. Значи, на киселим земљиштима болест је ретка. На пољима зараженим прашном краставошћу не препоручује се узгајање кромпира бар 5-6 година. Постоје отпорне сорте према врстама краставости па треба водити рачуна о одабиру сортимента. рачуна још пре бербе воћа. Обично су то болести које се јављају крајем вегетације. Кише у периоду пред бербу такође доприносе инфекцијама, а симптоми се могу јавити и када се плодови изнесу из хладњаче на вишим температурама.