штампај штампај Пошаљи пријатељу

Најважније ствари које морате да знате о орезивању винограда ...

РЕЗИДБА ВИНОГРАДА

04. 02. 2012

У фебруару је винова лоза у дубоком мировању. Но, како је половином месеца виноградарска слава „Свети Трифун", уз све славске почасти, виноградари обављају и прву резидбу лозе.

Да би се правилно орезала, неопходно је имати у виду врсту винове лозе (винска-стона). Квалитет и количине приноса грожђа искључиво зависе од броја остављених окаца на чокоту приликом резидбе. За одговарајући принос по чокоту потребно је утврдити број живих и оштећених (измрзлих) окаца и њихову потенцијалну родност односно број цвасти (будућих гроздова) по једном окцу.

Методи испитивања Родност окаца се може утврдити коришћењем микроскопске и провокационе методе тј. методе превремено изазване вегетације. Микроскопску методу махом користе стручна лица, која су искусна у микроскопском препознавању будућег грозда у окцу. Провокациони метод је једноставан, не захтева нарочите услове и коришћење апаратуре, а може га примењивати сваки виноградар. Пре узимања узорка ластара са терена, неопходно је упознати сорту, подлогу (на којој је калемљена сорта) и конфигурацију терена винограда. Ако постоје битне разлике терена, узорке лозе треба узимати посебно са нижег терена, а посебно са вишег. За сваку сорту треба узимати посебан узорак. Ако се сорте гаје на различитим подлогама, онда је потребно узети узорак за сваку подлогу. Узимање узорака за обе методе је исти. Узорак се састоји у скидању ластара тако да његов основни део има део прошлогодишњег дрвета. Скинути ластари треба да буду слични осталим ластарима који остају за обављање редовне резидбе. За испитивање и одређивање родности окаца на већим комплексима потребно је најмање 10, у зависности од наведених чинилаца и више. Ластари узети за узорак морају имати на себи (са првим) најмање 10 окаца код сорти за вино и 15 окаца код стоних сорти. Значи, временски интервал у фебруару преко двадесетак дана, пружа могућност да практичари и виноградари - аматери, примене методу превременог изазивања вегетације. Уз мало стрпљења Поред ластара, за узорке се морају обезбедити и посуде које могу бити направљене специјално за ову намену или друге разних величина и облика. Са сваког ластара се ластар исече на комадиће на по 1 окце маказама за лозу, по редоследу од основе до последњег, значи 1, 2, 3, 4, 5 итд. Након тога ређају се окца по редоследу између две летвице, од првог па до последњег окца. Летвице се на крајевима повежу и поставе у посуду са водом. Тако се ређају док се посуда не попуни. У посуду се одмах сипа обична вода до летвица, између којих се налазе окца. Окца не смеју бити поквашена. Уколико не постоје одговарајући судови (плехани, пластични), за постављање окаца могу се користити веће чаше (стаклене, пластичне) или мање тегле. У том случају сва прва окца стављају се у једну чашу, сва друга у другу и тако до краја (10 или 15 чаша односно тегли). Чаша у којој су сва окца обележава се бројем 1, друга са 2, итд. Веома добро може послужити стиропор дебљине 0,5 cm. Стиропор се угрејаном жицом избуши за свако окце понаособ. Овде се мора знати почетак првог окца и редослед ластара. Предност стиропора је у томе што је веома лак и са постављеним окцима у већем суду плива по површини воде. Обично се догађа да су код винских сорти интернодије веома кратке, те се прва окца, нарочито у чашама, теже постављају. У том случају чаше до извесног нивоа допунити чистим песком, а затим допунити водом до висине окца. Судови са поређаним окцима и наливеном водом држе се у топлој, светлијој просторији на температуриоко 25 степени. У периоду од око 25 дана развиће се из окца ластарићи дужине 10 до 15 cm, који на себи носе цвасти винове лозе тј. будуће гроздове. Бројањем свих цвасти утврђује се просечна родност сваког окца. Ако је број цвасти за прво окце 0,4, друго 1,0, треће 1,2, четврто 0,5, пето 1,4, шесто 1,1, седмо 1,0, осмо 1,2, девето 1,2, десето 1,0, онда збир свих цвасти на испитиваним окцима (од 1 до 10) износи 10. Будући принос Број цвасти 10,0 подели се са бројем окаца и добија се просечан број цвасти по окцу. Значи да ће на сваком остављеном луку (дужина остављеног ластара при резидби) дужине од 10 окаца, процвасти 10 ластара који ће донети око десетак гроздова. Затим је потребно знати просечну тежину грозда за сваку гајену сорту. Ако на пример, сорта мускат хамбург има просечну тежину грозда 250 грама, то ће се на једном луку дужине 10 окаца добити принос од 2,5 kg грожђа (10 гроздова х 0,250 грама). Ако се жели да чокот роди 5 кg, оставиће се при резидби 2 лука са по 10 окаца и 2 до 3 кондира (дужине 1 до 3 окца за замену лукова за идућу годину). Када се зна колико чокота има у винограду, лако је израчунати укупан принос грожђа. На овај начин се правилније одређује дужина резидбе. Код сорти где се утврди да су прва окца довољно родна, обично винске сорте, режу се краће и обрнуто. Сорте где су родна окца слабо родна или оштећена, режу се дуже (стоне сорте).