Uspeva i kod nas

KIKIRIKI U MOJOJ BAŠTI

 

U prošlom broju pisali ste o kikirikiju, ali niste naveli na kojoj zemlji najbolje uspeva i nešto više o tehnologiji uzgoja. Veca Petrović, Mirijevo kod Žabara.

 

Kikirikiju odgovara rastresito, dobro usitnjeno i plodno zemljište. Ne podnosi suviše vlažna, zbijena i kisela zemljišta, već mu gode dobro propustljiva i krečna. Voli sunčane i tople položaje. Najbolji predusev su povrtarske biljke.
Nega kikirikija obuhvata prašenje, ogrtanje, prihranjivanje i navodnjavanje. Praši se tri puta. Prvi put nedelju dana po nicanju a drugi i treći u toku vegetacije, u razmaku od po 15 dana. Za vreme trećeg prašenja, kikiriki se ogrće. Prihranjuje se fosforno-kalijumovim đubrivima ili pepelom od drveta. Prosečni prinos je oko 100 mahuna po kućici.
Plodovi kikirikija vade se pre jesenjih mrazeva, po suvom i sunčanom vremenu. Zrelost za vađenje kikirikija poznaje se po lišću koje dobija žućkastu boju. To je najčešće u prvoj polovini oktobra.

 

Vodena njiva

KOMERCIJALNI UZGOJ RIBE

 

Planiram da proizvodim meso – i to riblje! Sagradio bih ribnjak, ali ne znam za koju vrstu ribe da se opredelim. O ribnjacima malo pišete. S. Kojić, Ub.

 

Kao i u stočarstvu, i u ovom poslu je poželjno da se specijalizujete. Ne treba ići na uzgoj one ribe koju najviše želite već one kojoj najbolje uslove za uzgoj možete da joj obezbedite.
Ako raspolažete, na primer, bogatom tekućom vodom u blizini svog domaćinstva ili imanja, to ne mora da znači da treba da gajite pastrmku ako vama više odgovara uzgoj šarana. Naravno, obrnuto ne važi. Ako raspolažete stajaćim vodama, pastrmku, i da želite, ne možete gajiti.
Inače, u narednim brojevima Domaćina poisaćemo više o uzgoju riba.

 

Proizvodnja luka

TRIPSI NANOSE ŠTETU

 

Lišće crnog luka u bašti mi gotovo svake godine bude išarano belim pegama, pa je kao takvo neupotrebljivo za jelo. Da li je to neka bolest ili posledica najezde štetočina pita Zorica Veljković iz Vranja

.

Vaš luk, po svemu sudeći, ugrožavaju tripsi. Na otvorenom polju najopasniji je takozvani duvanov trips.
Tripsi žive u grupama, na naličju lista, gde se i hrane. Odrasli insekti larve probijaju epidermis lista i sišu biljne sokove. Na oštećenim mestima dolazi do nekroze i vazduh ispunjava oštećene ćelije, zbog čega list postaje srebrnkast.
Za suzbijanjlje tripsa efikasna je većina insekticida pod uslovom da se primeni pravovremeno. Pitanje je, međutom, koliko je ekološki i zdravstveno bezbedno učestalo prskanje luka. Preporučuju se preparati na bazi neonikotinoida, koji su i formulisani za primenu preko zemlje (Prestige), ali i preko lista.

 

Čuvanje namirnica

GORKO KUKURUZNO BRAŠNO

 

Često pravim specijalitete od kukuruznog brašna, ali kada ono odstoji mesec-dva dana, često se oseća gorak ukus. Zašto? Snežana Lazić, Mladenovac.

 

Prirodno osušeni kukuruz u zrnu koji se skladišti u suvim uslovima može da se čuva duže, a da pri tome u njemu ne nastanu nikakve promene. To vredi i za veštački sušeni kukuruz, ako je osušen zdrav, i ukoliko se kasnije ne pokvari. Međutim, ako se i od zdravog kukuruznog zrna proizvodi brašno, ono će užegnuti, odnosno postaće gorko, najčešće posle dva neseca od dana meljave.
Krivac za kvarenje je ulje iz kukuruzne klice. Klica ima oko 18 do 21 odsto ulja i suvom meljavom klica se ne može u potpunosti odvojiti od jezgra endosprema. Zbog toga i u brašnu od isklijalog zrna ima ulja, a popgotovu tamo gde je nepotpuno isklijavanje. Valja istaći da je prilikom oksidacije ulja prethodno propao i vitamin E koji sprečava sterilitet, pa nije preporučljivo davati užeglu jarmu steonim kravama.

 

Šljiva nove generacije

„JOJO“ PODNOSI ŠARKU

 

Čuo sam da se u nekim rasadnicima nudi šljiva „jojo“ strane selekcije. Interesuje me da li je otporna na šarku i koje su njene karakteristike? S. Živančević, Čimić.

 

„Jojo“ je nemačka selekcija i nastala je ukrštanjem domaće sorte „ortenauer“ i poznatog stenleja. Stablo joj je srednje veličine. Cveta u isto vreme kada i „čačanska lepotica“. Prorodi rano i daje dobra i redovan prinos. Plodovi su duguljasti tamnoplave boje sa ljubičastim prelivom, težine 40 do 50 grama, a meso ploda se lako odvaja od koštice. Plodovi se dugo održavaju na stablu. Ukus plodova je slatakasto-kiseo sa mnogo šećera. Njena glavna odlika je velika otpornost prema bolestima i štetočinama, pa prema tome i prema šarki šljive.

 

Podizanje voćnjaka

IZBOR SORTI BRESAKA

 

Planiram da zasadim breskvik na 30 ari, pa me interesuje koje su najbolje sorte i vreme njihovog sazrevanja. M. Čolić, Oparić.

 

U Srbiji je zastupljen veliki broj sorti bresaka. Jedna opd najraširenijih je „majski cvet“. Sazreva u drugoj dekadi maja i osetljiva je na niske temperature. Sredinom juna za berbu pristiže „springtajm“.
Vrlo dobro i redovno rađa „springold“. Sazreva krajem juna, a posle nedelju dana „springrest“. „Kolins“ zahteva proređivanje plodova. . Otporan je prema niskim temperaturama, a sazreva početkom jula. „Rani redheven“ rađa veoma dobro i redovno. Sazreva krajem prve dekade jula, kao i „diksired“, koji je osetljiv na jače mrazeve.
Jedna od vodećih sorti je „redheven“. Bere se do početka avgusta, a otporna je na niske temperature i bolesti. Posle nje sazreva „gloheven“. „Haleova pozna“ sazreva početkom septembra i veoma je kvalitetna sorta.