штампај штампај Пошаљи пријатељу

Црноплода аронија код нас мало заступљена

ЧИСТИ КРВНЕ СУДОВЕ

26. 11. 2011

Отпорна је на болести и штеточине па је не треба прскати. Лековити плодови су прави рудник П витамина

Аронија је листопадни грм, бујног раста, који орезивањем можемо обликовати у мање дрво. Сврстава се у групу јагодичастог воћа. У Северној Америци, одакле води порекло, индијанци су плодове ароније употребљавали као храну, али и као лек. Кору и лист користили су као средство против стомачних тегоба и за заустављање крварења. Има лепе беле, или бледоружичасте цветове (пречника 1,5cm) који се појављују у мају. Посебно су чудесни листови тамно-зелене боје, која у јесен прелази у јарко црвену. Аронија се највише гаји у Русији. После нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, плодови ароније коришћени су за ублажавање здравствених проблема људи, проузрокованих радијацијом. У Финској и Шведској аронија се гаји и плантажно због лековитости њених јагодичастих плодова. Како је отпорна на ниске температуре (подноси и 30 степени испод нуле) и касне пролећне мразеве, успева и у хладним подручјима, па су је назвали сибирска боровница. Одговарају јој мање плодна земљишта, осим пешчаних, глиновитих и мочварних. Сади се у јаму димензија 60 x 60 x 60cm. На дно се ставља слој шљунка, затим слој фине растресите земље, па слој дозрелог стајског ђубрива (пазите да не додирује корен саднице). На крају је затрпајте остатком земље и обавезно залијте. Уколико се посаде у плодну земљу на раздаљину од 2 метра, грмови ароније достићи ће висину од 2 до 4 метра. Ако је посађена у врту, аронија ће већ друге године цветати (образује и по 30 цветова) и прве плодове даће у јесен. Плодова ће бити више ако расте на хранљивом земљишту. Да плодови не би презрели и почели да отпадају, бербу треба обавити брзо, одмах након почетка зрења. Главна нега састоји се у плевљењу и малчирању, уз одговарајуће прихрањивање и умерену влажност. Аронија не захтева прскање, јер је отпорна на болести и штеточине. Орезује се по потреби да би се омогућило подмлађивање. Погодна је за гајење у мањим вртовима због релативно мале висине и за подизање живе ограде. Медоносна је биљка. Плодови ароније су укусна посластица и за птице. Плод је слатко киселкастог укуса и црвеног меса. Најприближнији је укусу црног чаја, или црног вина. У људској исхрани плодови се користе за прављање сокова, сирупа, џемова (у комбинацији са јабуком и шљивом), компота, као фил за чоколаде, ликера, ракија, вина. Сок је пријатног освежавајућег укуса. Осим у исхрани, плод ароније има велику примену и у фармацеутској индустрији. Богат је антоцијаном, садржи витамине А, Б, Ц, Е, П, минерале калијум, калцијум, фосфор, гвожђе, јод, магнезијум, манган, молидбен. Бројна истраживања америчког Министарства пољопривреде показују да је количина антиоксиданса у плоду ароније знатно већа него у намирницама као што су боровница, брусница или купина.