штампај штампај Пошаљи пријатељу

Сезонске сточне болести

ЧУВАЈТЕ ГОВЕДА ОД ГРИПА

24. 12. 2011

Болест се у другом стадијуму развића манифестује убрзаним дисањем сувим кашљом и слинавошћу

Грип који напада говеда је обољење дисајних органа које се јавља у хладнијим данима, током јесени и зиме. Спада у такозване "факторске пошасти" што значи да је проузрокован многобројним факторима који су условљени како заразним клицама тако и «комфо ром» у стајама.

Под овим другим подразумевају се мањкавости у исхрани, непово љни смештајни услови у шталама, као што су промаја, нагле промене температуре и висока влажност ваздуха. Вируси који најчешће изазивају грип у говеда су: виру си параинфлуенце 3, сточни аденовири и реовири који се лако размножавају кад доспеју у ослабљени организам говечета и изазивају болест праћену високом температуром. Ситуација се погоршава уколи ко вирус припреми пут за ширење бактерија, које се увлаче у оштећене ћелије организма тако да може доћи до опасних секундарних ин фекција. На пример, првобитни вирус изазван лаким бронхитисом, може да се претвори у опако хро нично запаљење плућа. Како до лази до заразе? Опасност инфекције често поти че од говеда:  која су већ преболела лак облик грипа,  која, по правилу, више не по казују никакве симптоме болести,  која у себи још увек носе клице вируса. Ти вируси се задржавају у крај ницима или у ждрелу животиња и преносе се на здрава грла кашљем или дахом. Грип се, дакле, може проширити на грла куповином нових. Најчеш ће су носиоци обољења говеда која су купљена на удаљенијим местима, па су била подвргнута транспорту. Промена хране, стаје и газде, веома озбиљно оптерећује животиње, што олакшава ширење обољења. У почетном стадијуму болест не одаје никакве видљиве знаке. Чак и први талас грознице са темпе ратуром од 40 степени обично про лази непримећен док се не појави убрзано дисање, суви кашаљ, слинавост. Пропратне појаве су недостатак апетита и повремени престанак процеса преживања. Симптоми обољења Телесна температура заражених грла после краћег пада температуре, поново почиње да расте до 41 степен C. Животиње се тешко боре за дах. Проширене ноздрве, инте нзивна слинавост и стварање пене на губици су поуздани знаци грипа. Додатне инфекције, изазване бактеријама, могу да изазову ком пликације на плућима, гнојне ин фекције и на крају запаљење плућа. Слуз која тече из носница садржи гној. Додир коже у области плућа изазива јаке болеве и опадање апе тита, а у неким случајевима може доћи и до пролива. Уколико се не позове ветеринар, запаљење плућа изазвано бактери јама може да се претвори у хро ничне тегобе: стална грозница, озбиљне тешкоће при дисању и от казивање рада срца обично доводе и до угинућа животиње. При благовременом и стручном лечењу оболелих грла, оно најгоре се може избећи под условом да се говеда стално контролишу прове ром узимања хране и редовним ме рењем температуре. Животиње код којих се уоче први симптоми болести, требало би од војити од осталих. Препоручује се смештај у суве, добро проветрене просторије без промаје. Просторије би касније требало опрати рас твором соде и дезинфиковати. Мере које ваља предузе ти Тешко оболелим животињама може да помогне само ветеринар. Од антибиотика дају се хлорамфе никол, пеницилин помешан са стрептомицином. Примена сулфо намида препоручује се код обољења дисајних органа. Да би се у потпуности болест санирала мора се наставити са да вањем антибиотика пет дана, чак и у случају брзог оздрављења жи вотиње. Грлима која нису озбиљно оболела, ваља давати ињекције сул фонамида. Да би се повећала отпорност ор ганизма, животињама би требало давати и витаминске препарате (витамини А, Ц, Б комплекс). Уз сточну храну требало би додати препарате за поправљање апетита. Предохрана пре свега При куповини нових грла телади за тов првенствено треба водити рачуна о њиховом здравственом стању. Телад би по правилу тре бало куповати увек од истог про извођача. Животиње које кашљу или потичу из стада где се појав љује кашаљ, треба избегавати. Да би се смањила опасност од инфекције, новокупљена грла би требало издвојити на 12 до 14 дана у посебне просторе, који су, по могућству, дезинфиковани. Што се тиче вакцинације про тив сточног грипа, мишљења су подељена. Уколико се грло вак цинише требало би то урадити пре почетка грипа, почетком је сени. Међутим, као и код свих инфекција које су проузроковане дејством разних чинилаца, вак цинисање само по себи не може да пружи пуну заштиту. Као мере предострожности препоручују се се побољшање исхране и смањење свих ризика.