штампај
штампај
Пошаљи пријатељу
Савети за словодно држање живине
СИЛАЖА У ОБРОКУ ЗА ЖИВИНУ
22. 10. 2011
У касну јесен и зими, за исхрану живине одгајивачи не могу да обезбеде зелена хранива. Зато је неопходно спремити силажу коју живина радо једе.
Слободно држање живине је све популарније и на Западу
Исхрана живине силажом вишеструко је корисна, јер она регулише правилно варење, доприноси редовном ношењу јаја, не дозвољава да се кокоши сувише угоје, а утиче и на одржавање до брог здравља живине. Силажа се може спремати од свих врста трава и биља, кукуруза, лишћа купуса, цвекле па чак и корова. Одлична силажа добија се мешањем луцерке или црвене детелине у количини 50 одсто и кукуруза (мишлингера) 50 одсто. Све траве које ће се силирати треба косити пред цветање, јер су у том стадијуму најквалитетније. Завис но од броја живине, треба одабрати буре - кацу и добро опрати и осу шити. Покошену травну масу исецкати на делиће 1 до 2
cm, па затим кацу постепено пунити, и то најпре доњи - први слој који треба добро изгазити ногама да се што боље сабије. Затим се ставља други слој, па трећи и све док се каца не напуни. Сваки ред зелене масе треба што боље излагати, а нарочито око зидова каце, јер се ту ваздух најтеже истискује. Ако се из зелене масе ваздух не одстрани, онда у њој долази до повишења температуре која утиче да се добије лоша силажа која је изгубила велики део хранљивих материја. Таква силажа има горко - киселкаст укус услед образовања бутерне, уместо млечне киселине. Овакву силажу живина, као ни остала стока, неће да једе. Када се каца напуни, горњи слој треба притиснути неким те шким предметом, каменом или сличним, а затим кацу прекрити поливинилским прекривачем и чврсто стегнути каишем да ваздух не улази у кацу. Напуњена каца може да се чува у подруму, гаражи или шупи. Ако се закопава у земљу, онда је треба покрити слојем сламе дебљине 30 до 40
cm да не би про мрзла. Каца од једног кубног метра до вољна је за исхрану 150 носиља у току 200 дана. При силирању већих количина зелене масе иста се за кисељава органским киселинама. Најчешће се користе мравља и про пионска киселина. У силираној маси у каци врши се ферментација (превирање) и развој млечне киселине, која обез беђује конзервисање зелене масе. Кроз 3 до 4 недеље ферментација се завршава и силажа може да се користи у исхрани живине. Ако је силажа правилно припремљена, може да се користи чак и неколико година. Готово силажа има стално мрку боју, садржи доста воде, ше ћера, витамина и минералних ма терија. Квалитет силаже много за виси од брзине силирања. Зелена маса изгубиће најмање хранљивих материја ако се каца напуни и затвори за што краће време. Ако се силирање обавља у плас тичним џаковима, онда се ваздух из зелене масе истискује маљевима, гажењем и пумпом. После сваког вађења силаже из каце, исту добро затворити прекривачем како не би дошло до кварења конзервисане масе. За једну кокош треба давати дневно 25
gr силаже. У смешама са брашном и прекрупом може се дати и 50
gr силаже. Међутим, боље је давати по 25
gr, јер силажа садржи доста воде, па може да изазове поремећаје у органима за варење. Не треба сматрати да се исхра ном силажом може штедети у дру гим, пре свега зрнастим храни вима. Оброк количински и по саставу мора остати непромењен. Улога силаже у интензивној про изводњи живине, своди се на ја чање организма живине што се омогућава знатним садржајем ви тамина и минералних материја у зеленој силираној маси. Прип лодним и товним пилићима давати дневно 20
gr силаже. Примећено је код пилића у тову да се узимањем силаже током зиме знатно смањио канибализам.
Нема коментара.