штампај штампај Пошаљи пријатељу

Достигнућа ихтиолога у Србији

Српске рибе најбоље !

01. 10. 2011

Стручњаци Пољопривредног факултета из Београда већ пет година раде на програму унапређења производних особина и квалитета меса шарана

Пре пет година у сарадњи са колегама из Норвешке, која је највећи европски произвођач и извозник рибе, почели смо са програмом селекције шарана. За производњу једног примерка ша рана просечне тежине око три килограма сада је потребно три године. Наш циљ је да шаран од три килограма буде произведен за две године објашњава професор Зоран Марковић. Уз то додаје да поред програма селекције овај ис траживачки тим ради и на унапре ђењу квалитета меса шарана. Прво смо прикупљали матице шарана које смо узимали из разли читих рибњака, али и из река. Формирали смо прво матично јато, а потом направили шему укрштања матица са циљем да се прате производне особине 50 фор мираних фамилија шарана каже професор Марковић и наставља да објашњава нимало једноставан процес укрштања. У стомак сваке рибе стављамо чип. Она добија јединствени број који очитавамо специјалним чита чем. Поента је да се изаберу они примерци рибе који најбрже расту у фамилији, који су у просеку тежи од осталих примерака. Кад такве иза беремо, те шаране када постигну полну зрелост укрштамо са такође напредним матицама из друге фа милије. И тако малопомало 10 до 15 одсто у свакој генерацији се по диже просек тежине шарана Да би се стигло до побољшања од око 40 одсто, то јест да шаран добије конзумну величину за две године, неопходно је још најмање шест година рада, али професор Марковић напомиње да то добрим делом зависи и од новца. Почетак пројекта финансирала је норвешка влада кроз пројекат „Успостављање програма селекције шарана". Наставак тог програма је заснован на ентузијазму и личним обезбеђивањима потребних сред става. Од државе за програм се лекције шарана, нажалост, до сада нисмо добили ни динара, а користи би од овог посла Србија и те како могла да има. Наиме, садашња производња шарана од око 10.000 тона би се врло брзо могла удесетостручити. Тражња и конзумирање рибе из године у го дину расту у читавом свету. Европска унија има дефицит рибе од око један и по милион тона, а Русија увози око милион тона рибе наводи професор Мар ковић и тврди да је извозна шанса велика, а развој овог сектора много би допринео и отварању нових радних места и остварењу велике зараде при извозу. Ако може једна Норвешка са скоро упола мање становника да извезе преко 1,8 милиона тона рибе, а пре свега ло соса, зашто не бисмо и ми могли коју десетину, или још боље, коју стотину хиљада тона „српског шарана